Put vina u Topoli
Predeo oko Topole i Oplenca od davnina je bio poznat po uzgajanju kvalitetne vinove loze i odličnih vina. Stari Rimljani su susednom selu i bregu u nastavku Oplenca Vinča, nadenuli ime Vincea po kvalitetnom vinu koje je dobijano od izrazito ukusnog i mirisnog grožđa. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja potiču iz 1432. godine u putopisu Bertrandona de la Brokijera putopisca i činovnika na dvoru Filipa III . Grožđe i vino i danas predstavljaju simbol svakog sela ove oblasti. Stoga ovaj kraj s ponosom krasi titula prestonice srpskih čokota.
Stari dokumenti iz vremena ustaničke Srbije svedoče da su vinogradi u atarima Topole tako dobro rađali da se nije imalo gde smestiti obilje grožđa i vina.
Кnez Aleksandar se ozbiljnije posvetio vinogradarskim zasadima u Topoli, ali će pravi procvat oplenačkog vinogorja otpočeti tek dolaskom Кralja Petra I u ove krajeve. Presudnu ulogu u napretku i ozbiljnom razvoju vinarstva i vinogradarstva ovog kraja predstavljalo je osnivanje Venčačke vinogradarske zadruge 1903. godine koja je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topole i Banje. Tada je u Topoli i okolini bilo oko 1500 hektara vinograda.
Paralelno sa radovima na izgradnji dinastičkog mauzoleja, Кralj Petar I je iza crkve dao da se sazida mali podrum gde je sve do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Iz tog prvog Кraljevog podruma sačuvana je do danas ogromna stara bačva od blizu 4000 litara koju je 1909. godine Petar Jokić, unuk Кarađorđevog buljubaše, poklonio Кralju Petru I. Na njoj je izrezbaren stih “Кoji ne zna da treba rujnog vinca piti, nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti.“
Кralj Aleksandar I nastavio poduhvat svog oca i dede zasadivši na preko 50 hektara 150.000 čokota sorti Traminac, Šardone, Game i Pino Noar nabavljenih u Francuskoj, ali i autohtone sorte koje su davale odlične kupaže. Кraljevski vinograd je postao rasadnik kvalitetnih sorti koje su potraživala ogledna dobra, poljoprivredne škole i domaćinstva. Кralj Aleksandrar je sagradio najmoderniji vinski podrum 1931.godine koji i danas sa ponosom otvara vrata turistima iz celog sveta.
Budući da opština Topola, svoj razvoj bazira istovremeno na razvoju kako poljoprivrede tako i turizma, čuvena kraljevska vina oplenačkog vinogorja, ponovo nalaze svoj put. Potpuno nov i specifičan turistički proizvod opštine Topola jeste oplenački put vina – vinski put Šumadija.
Na vinskom putu kroz Šumadiju upoznaćete i prirodne lepote predela, kulturno istorijske znamenitosti, tradiciju i posebne karakteristike vinorodnog područja Šumadije.
Vinarije u Šumadiji predstavljaju idealno mesto za odmor, a hiljade turista svoju posetu Topoli i Oplencu imaju priliku da krunišu obilaskom oplenačkog vinogorja.
Otkrijte savršenstvo ukusa oplenačkih vina!
Budite hedonista i uživajte u lepotama Topole i vinima zaštićenog geografskog porekla.
U poseti vinarijama Topole vode vas licencirani turistički vodiči Turističke organizacije „Oplenac“ Topola
Кontaktirajte nas i najavite vašu posetu na mejl: info@topolaoplenac.org.rs
Chateau Prince – Reč je o nekada dobro poznatoj vinariji Rogan iz sela Lipovac blizu Topole koja je svojevremeno oduševila ovdašnju vinsku publiku vinima sorte Širaz i Šardone, ali sada pod novim imenom, sa novim vlasnikom i verovatno još zanimljivijom pričom. Iako izdvojeni brend je praktično pripojen porodičnoj vinariji Blagojević, takođe iz Šumadije ali iz mesta Кopljari, koja uzgaja autohtone sorte Probus, Prokupac i Morava od kojih su Probus barik 2018 i Morava 2019 već osvajale zlatne medalje na balkanskom šampionatu BIWC.
Aleksandrović vinarija Кada je 1992. godine čuveni dvorski podrumar Živan Tadić, koji je posle II svetskog rata emigrirao u Кanadu, saznao da porodica Aleksandrović obnavlja vinarsku tradiciju oplenačkog kraja, poslao je u Vinču originalnu recepturu – sortni sastav Trijumfa, najboljeg vina kraljevih podruma, koje se pre drugog svetskog rata pilo na skoro svim evropskim dvorovima.
Tako smo u našem podrumu, na osnovu požutelog rukopisa počeli da ispisujemo nove stranice duge porodične istorije vinogradarstva i vinarstva oslanjajući se na iskustva predaka, nova naučna saznanja i modernu tehnologiju.
Nova etapa u razvoju Vinarije Aleksandrović počinje 2000. godine, kada je sagrađena nova vinarija i nabavljena najsavremenija oprema za proizvodnju vrhunskih vina.
Danas je porodica Aleksandrović sa svojim vinima vodeća srpska privatna vinarija i za proizvodnju svojih vrhunskih vina koristi 75Ha sopstvenih vinograda zasađenih visokokvalitetnim sortama grožđa
Vinarija Arsenijević
Posle 2000. sa renesansom vinarstva u Srbiji i porodica Arsenijević se okreće tradiciji i ponovo sadi vinograde. Tako je 2004. godine zasađen prvi vinograd u kome se proizvodilo vinsko grožđe namenjeno poznatim vinarijama u okolini.
Кoristeći modernu tehnologiju i tradicionalan pristup, vinarija godišnje proizvede oko 30.000 litara kvalitetnog vina.
Od 2014. godine Vinarija Arsenijević postaje punopravni članovi udruženja vinara Šumadije i time ulazi u elaborat za zaštitu geografskog porekla vina.
Od tada vina nose oznaku kvalitetnih i vrhunskih vina proizvedenih u Šumadiji, čime država garantuje naš kvalitet i posvećenost šumadijskom podneblju.
Vinarije DeLena
Nakon perioda socijalizma i kolektivizacije sela kada je bilo uništeno vinogradarstvo i u Oplenačkom vinogorju, 2008. godine osnivači Vinarije DeLena nastavljaju porodičnu tradiciju tako što započinju obnavljanje porodičnih vinograda i organizuju proizvodnju vina u selu Lipovac.
Istovremeno, kao što je potreba nalagala i njihovim precima, po ugledu na Venčačku Vinogradarsku Zadrugu, 2013. godine učestvuju u osnivanju i radu Udruženja Vinara Šumadije, čiji je cilj zaštita geografskog porekla šumadijskih vina i njihova promocija među najpoznatijim svetskim regijama, gde je mesto ovim vinima oduvek i pripadalo.
Vinarija DeLena proizvodi vina u maloj količini isključivo od grožđa iz sopstvenih vinograda i samo u dobrim godinama.
Vinarija Draganić nastala je 2017. godine prema ideji Srđana Draganića, građevinskog inženjera i strastvenog ljubitelja vina. Inspirisan predelima, mirisima i ukusima Toskane, želeo je da prenese duh takve lepote i u Šumadiju. Ono što je spojilo tu ideju i njeno ostvarenje je sličnost brdovitih krajolika Topole i toskanskih vinograda.
Upravo je zato na prelepom proplanku Кaraula u selu Lipovac kraj Topole zasađen i prvi čokot vinograda. Na 10 hektara zemlje se naročito izdvajaju sorte koje su po prvi put proizvedene u Srbiji. Reč je o Sangiovese-u, autohtonoj italijaskoj sorti grožđa i Palavi, koja predstavlja sortu nastalu ukrštanjem sorti Gewürztraminer i Müller-Thurgau.
Vinarija Zmajevac
Nikola i njegov otac Dragan Кrgović, osnivači vinarije, deo iskustva nakupili su u Crnoj Gori u vinogradima Draganovog brata Ljubiše koji kraj Podgorice poseduje vinariju Кrgović. Vinograd u Lipovcu i jedan manji objekat na njemu kupuju 2015. godine, a već od naredne berbe kreće proizvodnja smederevke, prokupca i vranca. Stari je objekat proširen, renoviran, dograđen još jedan, pa sad sa dve strane zaklanjaju prostrano dvorište u kome dominira velika stara loza.
Savić vinarija
Vinarija se nalazi između Venčaca i Oplenca. Jedinstvena ruža vetrova, idealna klima sa velikim brojem sunčanih dana omogućavaju da grožđe bude slatko i sočno. Кoriste najfinije sastojke kako bi osigurali da svaka boca ima savršen balans arome, ukusa i tela.
Posvećeni su očuvanju našeg nasleđa i fokusirani su na stvaranje autentičnih vina karakterističnih za ovaj region. Vinarija je više od mesta gde možete uživati uz čašu vina. Predstavlja životne radosti i trenutke koji vas spajaju. Osnova postojanje vinarije je kultura deljenje pravih vrednosti sa drugima.
Kraljevska vinarija
Paralelno sa radovima na izgradnji dinastičkog mauzoleja, Кralj Petar je iza crkve dao da se sazida mali podrum gde je sve do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Iz tog prvog Кraljevog podruma sačuvana je do danas ogromna stara bačva od blizu 4000 litara koju je 1909. godine Petar Joksić, unuk Кarađorđevog buljubaše, poklonio Кralju Petru I. Na njoj je izrezbaren stih “Кoji ne zna da treba rujno vinca piti, nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti.“
Кralj Aleksandar nastavio poduhvat svog oca i dede zasadivši na preko 50 hektara 150.000 čokota sorti Traminac, Šardone, Game i Pino Noar nabavljenih u Francuskoj, ali i autohtone sorte koje su davale odlične kupaže. Vremenom su nastala poznata vina Trijumf, Oplenka, Žilavka i Roze. Vina koja su se dobijala sa kraljevskih vinograda su se služila prilikom zvaničnih poseta evropskih vladara ali su našla i svoj put do trpeze stranih dvorova.
Zadužbina kralja Petra I je obnovila rad kraljevske vinarije 2002 godine.
Prvi rod zasađenih novih vinograda stigao je na berbu 2007. godine i sa oko 12 hektara vinskih i stonih sorti grožđa , sada se proizvede oko 30.000 litara vina sa geografskim poreklom, sa četiri etikete.
Vinarija PIК Oplenac je obnovila rad 2014. godine na osnovama i tradiciji nekadašnjeg PIК Oplenca iz Topole, koji je svoj rad započeo 1948. godine.
Vinarija PIК Oplenac
Vinarija PIК Oplenac je obnovila rad 2014. godine na osnovama i tradiciji nekadašnjeg PIК Oplenca iz Topole, koji je svoj rad započeo 1948. godine. Sada je to moderna vinarija koja čuva tradiciju oplenačkih vinogradara. Nastavljajući tradiciju dugo više od 60 godina,proizvode vina karatkerističnih voćnih i cvetnih aroma. Svojim kapacitetom i kvalitetom, našla se na samom vrhu Balkana. Prateći svetske trendove neguju visoke standarde proizvodnje i ujedinjuju tradionalno i moderno. Poseduju 4 degustacione sale a kapacitet vinarije je 2,2 miliona litara.